Dva pogleda i davno započeti snovi,
dirke klavira pod prstima virtuoza,
suza niz obraz koja završava na usnama,
sto godina uigran plesački par,
to je taj sklad, to je savršen spoj.
Dodir, jedan davno započet san,
bijela jedra i povoljan vjetar,
na jarbolu zastava ponosna,
bulb pramac što talase razara,
to je taj sklad, to je taj savršen spoj.
Dodir i pogled i jednom davno započet san,
ploča pod iglom gramofona,
čista hartija pod mekoćom ugljena,
platno pod kapljicama toplih boja,
to je takav sklad, takav savršen spoj.
Tvoj dodir, to više nije nikakav san,
to je dodir jastrebovog krila i mirnog vazduha,
oštrica brijača koja miluje mi obraz,
crveno i crno, kao rojal fleš,
to je savršen spoj, to je pobjeda.
Dodir, ne ne, to više nije nikakav san,
kao pike i podloga u baletu,
kao odmotavanje filmske trake,
kao spontan aplauz i otvorena scena,
takav je dodir vrhova mojih
prstiju i njenih leđa.
